počèšljati
počèšljati (se, koga) svrš. 〈prez. -ām, pril. pr. -āvši, prid. trp. pȍčešljān〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| počešljati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | počešljam |
| 2. | počešljaš |
| 3. | počešlja |
| množina | |
| 1. | počešljamo |
| 2. | počešljate |
| 3. | počešljaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | počešljat ću |
| 2. | počešljat ćeš |
| 3. | počešljat će |
| množina | |
| 1. | počešljat ćemo |
| 2. | počešljat ćete |
| 3. | počešljat će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | počešljah |
| 2. | počešlja |
| 3. | počešlja |
| množina | |
| 1. | počešljasmo |
| 2. | počešljaste |
| 3. | počešljaše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | počešljao sam |
| 2. | počešljao si |
| 3. | počešljao je |
| množina | |
| 1. | počešljali smo |
| 2. | počešljali ste |
| 3. | počešljali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam počešljao |
| 2. | bio si počešljao |
| 3. | bio je počešljao |
| množina | |
| 1. | bili smo počešljali |
| 2. | bili ste počešljali |
| 3. | bili su počešljali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | počešljaj |
| množina | |
| 1. | počešljajmo |
| 2. | počešljajte |
| glagolski prilog prošli | |
| počešljavši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| počešljao, počešljala, počešljalo | |
| počešljali, počešljale, počešljala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| počešljan, počešljana, počešljano | |
| počešljani, počešljane, počešljana | |
Definicija
urediti kosu češljem, urediti kosu češljanjem
