podčinjávati
podčinjávati (koga, što, se) nesvrš. 〈prez. podčìnjāvām, pril. sad. -ajūći, gl. im. -ānje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| podčinjavati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | podčinjavam |
| 2. | podčinjavaš |
| 3. | podčinjava |
| množina | |
| 1. | podčinjavamo |
| 2. | podčinjavate |
| 3. | podčinjavaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | podčinjavat ću |
| 2. | podčinjavat ćeš |
| 3. | podčinjavat će |
| množina | |
| 1. | podčinjavat ćemo |
| 2. | podčinjavat ćete |
| 3. | podčinjavat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | podčinjavah |
| 2. | podčinjavaše |
| 3. | podčinjavaše |
| množina | |
| 1. | podčinjavasmo |
| 2. | podčinjavaste |
| 3. | podčinjavahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | podčinjavao sam |
| 2. | podčinjavao si |
| 3. | podčinjavao je |
| množina | |
| 1. | podčinjavali smo |
| 2. | podčinjavali ste |
| 3. | podčinjavali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam podčinjavao |
| 2. | bio si podčinjavao |
| 3. | bio je podčinjavao |
| množina | |
| 1. | bili smo podčinjavali |
| 2. | bili ste podčinjavali |
| 3. | bili su podčinjavali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | podčinjavaj |
| množina | |
| 1. | podčinjavajmo |
| 2. | podčinjavajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| podčinjavajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| podčinjavao, podčinjavala, podčinjavalo | |
| podčinjavali, podčinjavale, podčinjavala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| podčinjavan, podčinjavana, podčinjavano | |
| podčinjavani, podčinjavane, podčinjavana | |
Etimologija
✧ vidi podčìniti
