pójmiti
pójmiti (što) svrš. 〈prez. pȏjmīm, pril. pr. -īvši, prid. rad. pójmio〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| pojmiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | pojmim |
| 2. | pojmiš |
| 3. | pojmi |
| množina | |
| 1. | pojmimo |
| 2. | pojmite |
| 3. | pojme |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | pojmit ću |
| 2. | pojmit ćeš |
| 3. | pojmit će |
| množina | |
| 1. | pojmit ćemo |
| 2. | pojmit ćete |
| 3. | pojmit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | pojmih |
| 2. | pojmi |
| 3. | pojmi |
| množina | |
| 1. | pojmismo |
| 2. | pojmiste |
| 3. | pojmiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | pojmio sam |
| 2. | pojmio si |
| 3. | pojmio je |
| množina | |
| 1. | pojmili smo |
| 2. | pojmili ste |
| 3. | pojmili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam pojmio |
| 2. | bio si pojmio |
| 3. | bio je pojmio |
| množina | |
| 1. | bili smo pojmili |
| 2. | bili ste pojmili |
| 3. | bili su pojmili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | pojmi |
| množina | |
| 1. | pojmimo |
| 2. | pojmite |
| glagolski prilog prošli | |
| pojmivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| pojmio, pojmila, pojmilo | |
| pojmili, pojmile, pojmila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| pojmljen, pojmljena, pojmljeno | |
| pojmljeni, pojmljene, pojmljena | |
Definicija
shvatiti smisao, sadržaj čega [ne mogu to pojmiti]
Etimologija
✧ vidi pòimati
