pokòsiti
pokòsiti (koga, što) svrš. 〈prez. pòkosīm, pril. pr. -īvši, prid. trp. pòkošen〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| pokositi | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | pokosim |
| 2. | pokosiš |
| 3. | pokosi |
| množina | |
| 1. | pokosimo |
| 2. | pokosite |
| 3. | pokose |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | pokosit ću |
| 2. | pokosit ćeš |
| 3. | pokosit će |
| množina | |
| 1. | pokosit ćemo |
| 2. | pokosit ćete |
| 3. | pokosit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | pokosih |
| 2. | pokosi |
| 3. | pokosi |
| množina | |
| 1. | pokosismo |
| 2. | pokosiste |
| 3. | pokosiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | pokosio sam |
| 2. | pokosio si |
| 3. | pokosio je |
| množina | |
| 1. | pokosili smo |
| 2. | pokosili ste |
| 3. | pokosili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam pokosio |
| 2. | bio si pokosio |
| 3. | bio je pokosio |
| množina | |
| 1. | bili smo pokosili |
| 2. | bili ste pokosili |
| 3. | bili su pokosili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | pokosi |
| množina | |
| 1. | pokosimo |
| 2. | pokosite |
| glagolski prilog prošli | |
| pokosivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| pokosio, pokosila, pokosilo | |
| pokosili, pokosile, pokosila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| pokošen, pokošena, pokošeno | |
| pokošeni, pokošene, pokošena | |
Definicija
| 1. | obaviti kosidbu; iskositi |
| 2. | pren. srušiti sve pred sobom [vjetar je sve pokosio] |
| 3. | pren. poubijati rafalom ili brzom paljbom iz vatrenog oružja |
