Hrvatski jezični portal

posvétiti

posvétiti svrš. 〈prid. pòsvētīm, pril. pr. -īvši, prid. trp. pòsvēćen〉

Svršeni
infinitiv
posvetiti

prezent
jednina
1.	posvetim
2.	posvetiš
3.	posveti
množina
1.	posvetimo
2.	posvetite
3.	posvete

futur
jednina
1.	posvetit ću
2.	posvetit ćeš
3.	posvetit će
množina
1.	posvetit ćemo
2.	posvetit ćete
3.	posvetit će

aorist
jednina
1.	posvetih
2.	posveti
3.	posveti
množina
1.	posvetismo
2.	posvetiste
3.	posvetiše

perfekt
jednina
1.	posvetio sam
2.	posvetio si
3.	posvetio je
množina
1.	posvetili smo
2.	posvetili ste
3.	posvetili su

pluskvamperfekt
jednina
1.	bio sam posvetio
2.	bio si posvetio
3.	bio je posvetio
množina
1.	bili smo posvetili
2.	bili ste posvetili
3.	bili su posvetili

imperativ
jednina
2.	posveti
množina
1.	posvetimo
2.	posvetite

glagolski prilog prošli
posvetivši

glagolski pridjev aktivni
posvetio, posvetila, posvetilo
posvetili, posvetile, posvetila

glagolski pridjev pasivni
posvećen, posvećena, posvećeno
posvećeni, posvećene, posvećena

Definicija

1.	(što, koga) a. učiniti posvećenim obavivši nad čim crkveni obred [posvetiti crkvu] b. učiniti što važećim, poštovanim, uobičajenim
2.	(se, komu, čemu) a. predati se (radu, zanimanju, pozivu i sl.) [posvetiti se odgoju djece] b. obratiti u potpunosti pažnju na što
3.	a. predati se sasvim čemu b. izabrati što kao poziv, zanimanje
4.	(komu) namijeniti što (knjigu, radnju) kao znak poštovanja, napisati posvetu

Frazeologija

⃟ posvetila ti se (riječ, ruka)! kaže se ob. kao odobravanje onome koji je što dobro rekao ili učinio;
tko se ne osveti, taj se ne posveti posl. treba uzvratiti istom mjerom