práštati2
práštati2 nesvrš. 〈prez. prȃštām, pril. sad. -ajūći, gl. im. -ānje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| praštati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | praštam |
| 2. | praštaš |
| 3. | prašta |
| množina | |
| 1. | praštamo |
| 2. | praštate |
| 3. | praštaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | praštat ću |
| 2. | praštat ćeš |
| 3. | praštat će |
| množina | |
| 1. | praštat ćemo |
| 2. | praštat ćete |
| 3. | praštat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | praštah |
| 2. | praštaše |
| 3. | praštaše |
| množina | |
| 1. | praštasmo |
| 2. | praštaste |
| 3. | praštahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | praštao sam |
| 2. | praštao si |
| 3. | praštao je |
| množina | |
| 1. | praštali smo |
| 2. | praštali ste |
| 3. | praštali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam praštao |
| 2. | bio si praštao |
| 3. | bio je praštao |
| množina | |
| 1. | bili smo praštali |
| 2. | bili ste praštali |
| 3. | bili su praštali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | praštaj |
| množina | |
| 1. | praštajmo |
| 2. | praštajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| praštajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| praštao, praštala, praštalo | |
| praštali, praštale, praštala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| praštan, praštana, praštano | |
| praštani, praštane, praštana | |
Definicija
| 1. | (komu) zaboravljati čiju krivnju, oslobađati koga odgovornosti; opraštati, otpuštati |
| 2. | (se) a. rastajati se s kim pozdravljajući se [praštati se s majkom] b. napuštati, ostavljati što [praštati se od domovine] |
Frazeologija
⃟ (taj) (nikome) ne prašta 1. neumoljiv je u provođenju propisa, utjerivanju dugova, primjenjivanju kazne itd. 2. iskorištava svaku priliku da osvoji ženu;
praštati se sa životom retor. jez. knjiž. ekspr. umirati
praštati se sa životom retor. jez. knjiž. ekspr. umirati
Etimologija
✧ vidi pròstiti
