predočávati
predočávati (što) nesvrš. 〈prez. predòčāvām, pril. sad. -ajūći, gl. im. -ānje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| predočavati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | predočavam |
| 2. | predočavaš |
| 3. | predočava |
| množina | |
| 1. | predočavamo |
| 2. | predočavate |
| 3. | predočavaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | predočavat ću |
| 2. | predočavat ćeš |
| 3. | predočavat će |
| množina | |
| 1. | predočavat ćemo |
| 2. | predočavat ćete |
| 3. | predočavat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | predočavah |
| 2. | predočavaše |
| 3. | predočavaše |
| množina | |
| 1. | predočavasmo |
| 2. | predočavaste |
| 3. | predočavahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | predočavao sam |
| 2. | predočavao si |
| 3. | predočavao je |
| množina | |
| 1. | predočavali smo |
| 2. | predočavali ste |
| 3. | predočavali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam predočavao |
| 2. | bio si predočavao |
| 3. | bio je predočavao |
| množina | |
| 1. | bili smo predočavali |
| 2. | bili ste predočavali |
| 3. | bili su predočavali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | predočavaj |
| množina | |
| 1. | predočavajmo |
| 2. | predočavajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| predočavajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| predočavao, predočavala, predočavalo | |
| predočavali, predočavale, predočavala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| predočavan, predočavana, predočavano | |
| predočavani, predočavane, predočavana | |
Etimologija
✧ vidi predòčiti
