prèdvesti
prèdvesti (koga) svrš. 〈prez. predvèdēm, pril. pr. -ēvši, prid. rad. prèdveo, prid. trp. predvèden〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| predvesti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | predvedem |
| 2. | predvedeš |
| 3. | predvede |
| množina | |
| 1. | predvedemo |
| 2. | predvedete |
| 3. | predvedu |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | predvest ću |
| 2. | predvest ćeš |
| 3. | predvest će |
| množina | |
| 1. | predvest ćemo |
| 2. | predvest ćete |
| 3. | predvest će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | predvedoh |
| 2. | predvede |
| 3. | predvede |
| množina | |
| 1. | predvedosmo |
| 2. | predvedoste |
| 3. | predvedoše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | predveo sam |
| 2. | predveo si |
| 3. | predveo je |
| množina | |
| 1. | predveli smo |
| 2. | predveli ste |
| 3. | predveli su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam predveo |
| 2. | bio si predveo |
| 3. | bio je predveo |
| množina | |
| 1. | bili smo predveli |
| 2. | bili ste predveli |
| 3. | bili su predveli |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | predvedi |
| množina | |
| 1. | predvedimo |
| 2. | predvedite |
| glagolski prilog prošli | |
| predvevši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| predveo, predvela, predvelo | |
| predveli, predvele, predvela | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| predveden, predvedena, predvedeno | |
| predvedeni, predvedene, predvedena | |
Definicija
| 1. | dovesti koga pred suca ili istražitelja pod službenom pratnjom na zakonit način [biti predveden] |
| 2. | v. predvoditi |
Etimologija
✧ vidi predvòditi
