prezalogajívati
prezalogajívati (što) nesvrš. 〈prez. prezalogàjujēm, pril. sad. prezalogàjujūći, gl. im. -ānje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| prezalogajivati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | prezalogajujem |
| 2. | prezalogajuješ |
| 3. | prezalogajuje |
| množina | |
| 1. | prezalogajujemo |
| 2. | prezalogajujete |
| 3. | prezalogajuju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | prezalogajivat ću |
| 2. | prezalogajivat ćeš |
| 3. | prezalogajivat će |
| množina | |
| 1. | prezalogajivat ćemo |
| 2. | prezalogajivat ćete |
| 3. | prezalogajivat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | prezalogajivah |
| 2. | prezalogajivaše |
| 3. | prezalogajivaše |
| množina | |
| 1. | prezalogajivasmo |
| 2. | prezalogajivaste |
| 3. | prezalogajivahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | prezalogajivao sam |
| 2. | prezalogajivao si |
| 3. | prezalogajivao je |
| množina | |
| 1. | prezalogajivali smo |
| 2. | prezalogajivali ste |
| 3. | prezalogajivali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam prezalogajivao |
| 2. | bio si prezalogajivao |
| 3. | bio je prezalogajivao |
| množina | |
| 1. | bili smo prezalogajivali |
| 2. | bili ste prezalogajivali |
| 3. | bili su prezalogajivali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | prezalogajuj |
| množina | |
| 1. | prezalogajujmo |
| 2. | prezalogajujte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| prezalogajujući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| prezalogajivao, prezalogajivala, prezalogajivalo | |
| prezalogajivali, prezalogajivale, prezalogajivala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| prezalogajivan, prezalogajivana, prezalogajivano | |
| prezalogajivani, prezalogajivane, prezalogajivana | |
Etimologija
✧ vidi prezalogájiti
