pritúžiti se
pritúžiti se svrš. 〈prez. prìtūžīm se, pril. pr. -ūživši se〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| pritužiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | pritužim |
| 2. | pritužiš |
| 3. | prituži |
| množina | |
| 1. | pritužimo |
| 2. | pritužite |
| 3. | prituže |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | pritužit ću |
| 2. | pritužit ćeš |
| 3. | pritužit će |
| množina | |
| 1. | pritužit ćemo |
| 2. | pritužit ćete |
| 3. | pritužit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | pritužih |
| 2. | prituži |
| 3. | prituži |
| množina | |
| 1. | pritužismo |
| 2. | pritužiste |
| 3. | pritužiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | pritužio sam |
| 2. | pritužio si |
| 3. | pritužio je |
| množina | |
| 1. | pritužili smo |
| 2. | pritužili ste |
| 3. | pritužili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam pritužio |
| 2. | bio si pritužio |
| 3. | bio je pritužio |
| množina | |
| 1. | bili smo pritužili |
| 2. | bili ste pritužili |
| 3. | bili su pritužili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | prituži |
| množina | |
| 1. | pritužimo |
| 2. | pritužite |
| glagolski prilog prošli | |
| prituživši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| pritužio, pritužila, pritužilo | |
| pritužili, pritužile, pritužila | |
Definicija
potužiti se, požaliti se
Etimologija
✧ pri- + v. tuga, tužiti (II)
