Hrvatski jezični portal

prikòvati

prikòvati svrš. 〈prez. prìkujēm, pril. pr. -āvši, imp. prìkūj, prid. trp. prȉkovān〉

Svršeni
infinitiv
prikovati

prezent
jednina
1.	prikujem
2.	prikuješ
3.	prikuje
množina
1.	prikujemo
2.	prikujete
3.	prikuju

futur
jednina
1.	prikovat ću
2.	prikovat ćeš
3.	prikovat će
množina
1.	prikovat ćemo
2.	prikovat ćete
3.	prikovat će

aorist
jednina
1.	prikovah
2.	prikova
3.	prikova
množina
1.	prikovasmo
2.	prikovaste
3.	prikovaše

perfekt
jednina
1.	prikovao sam
2.	prikovao si
3.	prikovao je
množina
1.	prikovali smo
2.	prikovali ste
3.	prikovali su

pluskvamperfekt
jednina
1.	bio sam prikovao
2.	bio si prikovao
3.	bio je prikovao
množina
1.	bili smo prikovali
2.	bili ste prikovali
3.	bili su prikovali

imperativ
jednina
2.	prikuj
množina
1.	prikujmo
2.	prikujte

glagolski prilog prošli
prikovavši

glagolski pridjev aktivni
prikovao, prikovala, prikovalo
prikovali, prikovale, prikovala

glagolski pridjev pasivni
prikovan, prikovana, prikovano
prikovani, prikovane, prikovana

Definicija

1.	(što) a. kovanjem spojiti i dodati većem dijelu b. kovanjem pribiti uz što
2.	(koga, se) pren. prisiliti, primorati koga da ostane u kakvom položaju, da ne napušta to mjesto [prikovati uz krevet], usp. prikovanost

Frazeologija

⃟ ostati (stati, stajati) kao prikovan ostati nepomičan od divljenja, iznenađenja, straha i sl.;
prikovan za postelju bolestan, vezan za bolesnički krevet, nepokretan;
prikovati pogled (oko, pažnju) na što netremice gledati, usredotočiti se na što;
prikovati za stup srama izložiti javnoj poruzi