pripitomljívati
pripitomljívati (koga, što, se) nesvrš. 〈prez. pripitòmljujēm, pril. sad. pripitòmljujūći, gl. im. -ānje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| pripitomljivati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | pripitomljujem |
| 2. | pripitomljuješ |
| 3. | pripitomljuje |
| množina | |
| 1. | pripitomljujemo |
| 2. | pripitomljujete |
| 3. | pripitomljuju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | pripitomljivat ću |
| 2. | pripitomljivat ćeš |
| 3. | pripitomljivat će |
| množina | |
| 1. | pripitomljivat ćemo |
| 2. | pripitomljivat ćete |
| 3. | pripitomljivat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | pripitomljivah |
| 2. | pripitomljivaše |
| 3. | pripitomljivaše |
| množina | |
| 1. | pripitomljivasmo |
| 2. | pripitomljivaste |
| 3. | pripitomljivahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | pripitomljivao sam |
| 2. | pripitomljivao si |
| 3. | pripitomljivao je |
| množina | |
| 1. | pripitomljivali smo |
| 2. | pripitomljivali ste |
| 3. | pripitomljivali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam pripitomljivao |
| 2. | bio si pripitomljivao |
| 3. | bio je pripitomljivao |
| množina | |
| 1. | bili smo pripitomljivali |
| 2. | bili ste pripitomljivali |
| 3. | bili su pripitomljivali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | pripitomljuj |
| množina | |
| 1. | pripitomljujmo |
| 2. | pripitomljujte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| pripitomljujući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| pripitomljivao, pripitomljivala, pripitomljivalo | |
| pripitomljivali, pripitomljivale, pripitomljivala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| pripitomljivan, pripitomljivana, pripitomljivano | |
| pripitomljivani, pripitomljivane, pripitomljivana | |
Etimologija
✧ vidi pripitòmiti
