perkolírāti
perkolírāti (što) dv. 〈prez. perkòlīrām, pril. sad. -ajūći, pril. pr. -āvši, gl. im. -ānje〉
Izvedeni oblici
| Dv. | |
|---|---|
| infinitiv | |
| perkolirati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | perkoliram |
| 2. | perkoliraš |
| 3. | perkolira |
| množina | |
| 1. | perkoliramo |
| 2. | perkolirate |
| 3. | perkoliraju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | perkolirat ću |
| 2. | perkolirat ćeš |
| 3. | perkolirat će |
| množina | |
| 1. | perkolirat ćemo |
| 2. | perkolirat ćete |
| 3. | perkolirat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | perkolirah |
| 2. | perkoliraše |
| 3. | perkoliraše |
| množina | |
| 1. | perkolirasmo |
| 2. | perkoliraste |
| 3. | perkolirahu |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | perkolirah |
| 2. | |
| 3. | |
| množina | |
| 1. | |
| 2. | |
| 3. | |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | perkolirao sam |
| 2. | perkolirao si |
| 3. | perkolirao je |
| množina | |
| 1. | perkolirali smo |
| 2. | perkolirali ste |
| 3. | perkolirali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam perkolirao |
| 2. | bio si perkolirao |
| 3. | bio je perkolirao |
| množina | |
| 1. | bili smo perkolirali |
| 2. | bili ste perkolirali |
| 3. | bili su perkolirali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | perkoliraj |
| množina | |
| 1. | perkolirajmo |
| 2. | perkolirajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| perkolirajući | |
| glagolski prilog prošli | |
| perkoliravši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| perkolirao, perkolirala, perkoliralo | |
| perkolirali, perkolirale, perkolirala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| perkoliran, perkolirana, perkolirano | |
| perkolirani, perkolirane, perkolirana | |
Definicija
izvršiti/vršiti perkolaciju; (pro)cijediti, (pro)filtrirati
Etimologija
✧ njem. perkolieren ← lat. percolare: filtrirati
