obećávati
obećávati nesvrš. 〈prez. obèćāvām, pril. sad. -ajūći, gl. im. -ānje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| obećavati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | obećavam |
| 2. | obećavaš |
| 3. | obećava |
| množina | |
| 1. | obećavamo |
| 2. | obećavate |
| 3. | obećavaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | obećavat ću |
| 2. | obećavat ćeš |
| 3. | obećavat će |
| množina | |
| 1. | obećavat ćemo |
| 2. | obećavat ćete |
| 3. | obećavat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | obećavah |
| 2. | obećavaše |
| 3. | obećavaše |
| množina | |
| 1. | obećavasmo |
| 2. | obećavaste |
| 3. | obećavahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | obećavao sam |
| 2. | obećavao si |
| 3. | obećavao je |
| množina | |
| 1. | obećavali smo |
| 2. | obećavali ste |
| 3. | obećavali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam obećavao |
| 2. | bio si obećavao |
| 3. | bio je obećavao |
| množina | |
| 1. | bili smo obećavali |
| 2. | bili ste obećavali |
| 3. | bili su obećavali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | obećavaj |
| množina | |
| 1. | obećavajmo |
| 2. | obećavajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| obećavajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| obećavao, obećavala, obećavalo | |
| obećavali, obećavale, obećavala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| obećavan, obećavana, obećavano | |
| obećavani, obećavane, obećavana | |
Definicija
| 1. | (komu, što), v. obećati |
| 2. | () najavljivati svoje mogućnosti, ostavljati dojam onoga koji mnogo može, pružati nadu |
| 3. | najavljivati (u smislu prijetnje, odrješite najave) [obećavam ti, dobit ćeš ti svoje] |
| 4. | činiti se vjerojatnim [ovakvi oblaci obećavaju kišu] |
Etimologija
✧ vidi obèćati
