obúvati
obúvati (što, koga, se) nesvrš. 〈prez. òbūvām (se), pril. sad. -ajūći (se), gl. im. -ānje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| obuvati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | obuvam |
| 2. | obuvaš |
| 3. | obuva |
| množina | |
| 1. | obuvamo |
| 2. | obuvate |
| 3. | obuvaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | obuvat ću |
| 2. | obuvat ćeš |
| 3. | obuvat će |
| množina | |
| 1. | obuvat ćemo |
| 2. | obuvat ćete |
| 3. | obuvat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | obuvah |
| 2. | obuvaše |
| 3. | obuvaše |
| množina | |
| 1. | obuvasmo |
| 2. | obuvaste |
| 3. | obuvahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | obuvao sam |
| 2. | obuvao si |
| 3. | obuvao je |
| množina | |
| 1. | obuvali smo |
| 2. | obuvali ste |
| 3. | obuvali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam obuvao |
| 2. | bio si obuvao |
| 3. | bio je obuvao |
| množina | |
| 1. | bili smo obuvali |
| 2. | bili ste obuvali |
| 3. | bili su obuvali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | obuvaj |
| množina | |
| 1. | obuvajmo |
| 2. | obuvajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| obuvajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| obuvao, obuvala, obuvalo | |
| obuvali, obuvale, obuvala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| obuvan, obuvana, obuvano | |
| obuvani, obuvane, obuvana | |
Etimologija
✧ vidi òbūći
