odmáhnuti
odmáhnuti svrš. 〈prez. òdmāhnēm, pril. pr. -ūvši, prid. rad. odmáhnuo〉,
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| odmahnuti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | odmahnem |
| 2. | odmahneš |
| 3. | odmahne |
| množina | |
| 1. | odmahnemo |
| 2. | odmahnete |
| 3. | odmahnu |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | odmahnut ću |
| 2. | odmahnut ćeš |
| 3. | odmahnut će |
| množina | |
| 1. | odmahnut ćemo |
| 2. | odmahnut ćete |
| 3. | odmahnut će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | odmahnuh |
| 2. | odmahnu |
| 3. | odmahnu |
| množina | |
| 1. | odmahnusmo |
| 2. | odmahnuste |
| 3. | odmahnuše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | odmahnuo sam |
| 2. | odmahnuo si |
| 3. | odmahnuo je |
| množina | |
| 1. | odmahnuli smo |
| 2. | odmahnuli ste |
| 3. | odmahnuli su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam odmahnuo |
| 2. | bio si odmahnuo |
| 3. | bio je odmahnuo |
| množina | |
| 1. | bili smo odmahnuli |
| 2. | bili ste odmahnuli |
| 3. | bili su odmahnuli |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | odmahni |
| množina | |
| 1. | odmahnimo |
| 2. | odmahnite |
| glagolski prilog prošli | |
| odmahnuvši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| odmahnuo, odmahnula, odmahnulo | |
| odmahnuli, odmahnule, odmahnula | |
