odmahívati
odmahívati nesvrš. 〈prez. odmàhujēm, imp. odmàhūj, pril. sad. odmàhujūći, gl. im. -ānje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| odmahivati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | odmahujem |
| 2. | odmahuješ |
| 3. | odmahuje |
| množina | |
| 1. | odmahujemo |
| 2. | odmahujete |
| 3. | odmahuju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | odmahivat ću |
| 2. | odmahivat ćeš |
| 3. | odmahivat će |
| množina | |
| 1. | odmahivat ćemo |
| 2. | odmahivat ćete |
| 3. | odmahivat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | odmahivah |
| 2. | odmahivaše |
| 3. | odmahivaše |
| množina | |
| 1. | odmahivasmo |
| 2. | odmahivaste |
| 3. | odmahivahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | odmahivao sam |
| 2. | odmahivao si |
| 3. | odmahivao je |
| množina | |
| 1. | odmahivali smo |
| 2. | odmahivali ste |
| 3. | odmahivali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam odmahivao |
| 2. | bio si odmahivao |
| 3. | bio je odmahivao |
| množina | |
| 1. | bili smo odmahivali |
| 2. | bili ste odmahivali |
| 3. | bili su odmahivali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | odmahuj |
| množina | |
| 1. | odmahujmo |
| 2. | odmahujte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| odmahujući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| odmahivao, odmahivala, odmahivalo | |
| odmahivali, odmahivale, odmahivala | |
Definicija
| 1. | (čime) dijelom tijela (glavom ili kojim od udova) činiti pokrete kao u luku a. bez voljnog poticaja b. u znak neodobravanja, podcjenjivanja itd. prema stvarnom kontekstu |
| 2. | (komu) na mahanje odgovarati mahanjem u znak pozdravljanja |
Etimologija
✧ vidi odmáhnuti
