odgúrati
odgúrati (što, koga) svrš. 〈prez. òdgūrām, pril. pr. -āvši, prid. trp. òdgūrān〉,
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| odgurati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | odguram |
| 2. | odguraš |
| 3. | odgura |
| množina | |
| 1. | odguramo |
| 2. | odgurate |
| 3. | odguraju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | odgurat ću |
| 2. | odgurat ćeš |
| 3. | odgurat će |
| množina | |
| 1. | odgurat ćemo |
| 2. | odgurat ćete |
| 3. | odgurat će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | odgurah |
| 2. | odgura |
| 3. | odgura |
| množina | |
| 1. | odgurasmo |
| 2. | odguraste |
| 3. | odguraše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | odgurao sam |
| 2. | odgurao si |
| 3. | odgurao je |
| množina | |
| 1. | odgurali smo |
| 2. | odgurali ste |
| 3. | odgurali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam odgurao |
| 2. | bio si odgurao |
| 3. | bio je odgurao |
| množina | |
| 1. | bili smo odgurali |
| 2. | bili ste odgurali |
| 3. | bili su odgurali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | odguraj |
| množina | |
| 1. | odgurajmo |
| 2. | odgurajte |
| glagolski prilog prošli | |
| odguravši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| odgurao, odgurala, odguralo | |
| odgurali, odgurale, odgurala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| odguran, odgurana, odgurano | |
| odgurani, odgurane, odgurana | |
