òdgurnuti
òdgurnuti (što, koga) svrš. 〈prez. òdgurnēm, pril. pr. -ūvši, prid. trp. òdgurnūt〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| odgurnuti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | odgurnem |
| 2. | odgurneš |
| 3. | odgurne |
| množina | |
| 1. | odgurnemo |
| 2. | odgurnete |
| 3. | odgurnu |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | odgurnut ću |
| 2. | odgurnut ćeš |
| 3. | odgurnut će |
| množina | |
| 1. | odgurnut ćemo |
| 2. | odgurnut ćete |
| 3. | odgurnut će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | odgurnuh |
| 2. | odgurnu |
| 3. | odgurnu |
| množina | |
| 1. | odgurnusmo |
| 2. | odgurnuste |
| 3. | odgurnuše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | odgurnuo sam |
| 2. | odgurnuo si |
| 3. | odgurnuo je |
| množina | |
| 1. | odgurnuli smo |
| 2. | odgurnuli ste |
| 3. | odgurnuli su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam odgurnuo |
| 2. | bio si odgurnuo |
| 3. | bio je odgurnuo |
| množina | |
| 1. | bili smo odgurnuli |
| 2. | bili ste odgurnuli |
| 3. | bili su odgurnuli |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | odgurni |
| množina | |
| 1. | odgurnimo |
| 2. | odgurnite |
| glagolski prilog prošli | |
| odgurnuvši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| odgurnuo, odgurnula, odgurnulo | |
| odgurnuli, odgurnule, odgurnula | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| odgurnut, odgurnuta, odgurnuto | |
| odgurnuti, odgurnute, odgurnuta | |
Definicija
gurajući otisnuti, maknuti (od sebe); odgurati
Etimologija
✧ vidi odgúrati
