odzvòniti
odzvòniti () svrš. 〈prez. òdzvonīm, pril. pr. -īvši, prid. rad. odzvònio〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| odzvoniti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | odzvonim |
| 2. | odzvoniš |
| 3. | odzvoni |
| množina | |
| 1. | odzvonimo |
| 2. | odzvonite |
| 3. | odzvone |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | odzvonit ću |
| 2. | odzvonit ćeš |
| 3. | odzvonit će |
| množina | |
| 1. | odzvonit ćemo |
| 2. | odzvonit ćete |
| 3. | odzvonit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | odzvonih |
| 2. | odzvoni |
| 3. | odzvoni |
| množina | |
| 1. | odzvonismo |
| 2. | odzvoniste |
| 3. | odzvoniše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | odzvonio sam |
| 2. | odzvonio si |
| 3. | odzvonio je |
| množina | |
| 1. | odzvonili smo |
| 2. | odzvonili ste |
| 3. | odzvonili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam odzvonio |
| 2. | bio si odzvonio |
| 3. | bio je odzvonio |
| množina | |
| 1. | bili smo odzvonili |
| 2. | bili ste odzvonili |
| 3. | bili su odzvonili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | odzvoni |
| množina | |
| 1. | odzvonimo |
| 2. | odzvonite |
| glagolski prilog prošli | |
| odzvonivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| odzvonio, odzvonila, odzvonilo | |
| odzvonili, odzvonile, odzvonila | |
Definicija
| 1. | završiti zvonjenje |
| 2. | razleći se (po okolini), odjeknuti (dosl. i pren.) |
| 3. | pren., ob. u: [odzvonilo mu je, iron. došao mu je kraj] |
