odvláčiti
odvláčiti (koga, što) nesvrš. 〈prez. òdvlāčīm, pril. sad. -čēći, gl. im. -čēnje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| odvlačiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | odvlačim |
| 2. | odvlačiš |
| 3. | odvlači |
| množina | |
| 1. | odvlačimo |
| 2. | odvlačite |
| 3. | odvlače |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | odvlačit ću |
| 2. | odvlačit ćeš |
| 3. | odvlačit će |
| množina | |
| 1. | odvlačit ćemo |
| 2. | odvlačit ćete |
| 3. | odvlačit će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | odvlačah |
| 2. | odvlačaše |
| 3. | odvlačaše |
| množina | |
| 1. | odvlačasmo |
| 2. | odvlačaste |
| 3. | odvlačahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | odvlačio sam |
| 2. | odvlačio si |
| 3. | odvlačio je |
| množina | |
| 1. | odvlačili smo |
| 2. | odvlačili ste |
| 3. | odvlačili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam odvlačio |
| 2. | bio si odvlačio |
| 3. | bio je odvlačio |
| množina | |
| 1. | bili smo odvlačili |
| 2. | bili ste odvlačili |
| 3. | bili su odvlačili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | odvlači |
| množina | |
| 1. | odvlačimo |
| 2. | odvlačite |
| glagolski prilog sadašnji | |
| odvlačeći | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| odvlačio, odvlačila, odvlačilo | |
| odvlačili, odvlačile, odvlačila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| odvlačen, odvlačena, odvlačeno | |
| odvlačeni, odvlačene, odvlačena | |
Definicija
| 1. | vučenjem učiniti da što dođe dalje od mjesta na kojem ili o kojem se govori [odvlačiti vreće] |
| 2. | pren. odvajati koga (od prijatelja, od sredine) [odvlačiti (pažnju) pozornost skretati pozornost na što drugo] |
Etimologija
✧ vidi òdvūći
