òdvesti1
òdvesti1 (koga, što, se) svrš. 〈prez. odvèdēm (se), pril. pr. -ēvši (se), imp. odvèdi (se), prid. rad. òdveo (se), prid. trp. odvèden〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| odvesti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | odvedem |
| 2. | odvedeš |
| 3. | odvede |
| množina | |
| 1. | odvedemo |
| 2. | odvedete |
| 3. | odvedu |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | odvest ću |
| 2. | odvest ćeš |
| 3. | odvest će |
| množina | |
| 1. | odvest ćemo |
| 2. | odvest ćete |
| 3. | odvest će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | odvedoh |
| 2. | odvede |
| 3. | odvede |
| množina | |
| 1. | odvedosmo |
| 2. | odvedoste |
| 3. | odvedoše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | odveo sam |
| 2. | odveo si |
| 3. | odveo je |
| množina | |
| 1. | odveli smo |
| 2. | odveli ste |
| 3. | odveli su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam odveo |
| 2. | bio si odveo |
| 3. | bio je odveo |
| množina | |
| 1. | bili smo odveli |
| 2. | bili ste odveli |
| 3. | bili su odveli |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | odvedi |
| množina | |
| 1. | odvedimo |
| 2. | odvedite |
| glagolski prilog prošli | |
| odvevši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| odveo, odvela, odvelo | |
| odveli, odvele, odvela | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| odveden, odvedena, odvedeno | |
| odvedeni, odvedene, odvedena | |
Definicija
| 1. | (koga, što) a. vodeći učiniti da tko ili što dođe na neko mjesto b. pren. učiniti da tko ili što dođe u određeno stanje [odvesti u propast] c. usmjeriti u željenom smjeru (ob. o toku vode ili rijeke) |
| 2. | (se) otići prijevoznim sredstvom na neko mjesto |
Etimologija
✧ vidi odvòditi
