odsvírati
odsvírati svrš. 〈prez. òdsvīrām, pril. pr. -āvši, prid. trp. òdsvīrān〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| odsvirati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | odsviram |
| 2. | odsviraš |
| 3. | odsvira |
| množina | |
| 1. | odsviramo |
| 2. | odsvirate |
| 3. | odsviraju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | odsvirat ću |
| 2. | odsvirat ćeš |
| 3. | odsvirat će |
| množina | |
| 1. | odsvirat ćemo |
| 2. | odsvirat ćete |
| 3. | odsvirat će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | odsvirah |
| 2. | odsvira |
| 3. | odsvira |
| množina | |
| 1. | odsvirasmo |
| 2. | odsviraste |
| 3. | odsviraše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | odsvirao sam |
| 2. | odsvirao si |
| 3. | odsvirao je |
| množina | |
| 1. | odsvirali smo |
| 2. | odsvirali ste |
| 3. | odsvirali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam odsvirao |
| 2. | bio si odsvirao |
| 3. | bio je odsvirao |
| množina | |
| 1. | bili smo odsvirali |
| 2. | bili ste odsvirali |
| 3. | bili su odsvirali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | odsviraj |
| množina | |
| 1. | odsvirajmo |
| 2. | odsvirajte |
| glagolski prilog prošli | |
| odsviravši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| odsvirao, odsvirala, odsviralo | |
| odsvirali, odsvirale, odsvirala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| odsviran, odsvirana, odsvirano | |
| odsvirani, odsvirane, odsvirana | |
Definicija
| 1. | (što) završiti sviranje, proizvesti melodiju na glazbalu do kraja |
| 2. | () pren. razg. ekspr. završiti svoju misiju, prestati postojati, nemati više svrhe, propasti [kad stupe na snagu novi propisi, špekulanti su odsvirali]; odguditi, otpjevati |
| 3. | (komu) razg. ekspr. reći komu što ga pripada, reći mu u lice sve što treba; otpjevati |
Etimologija
✧ od- (ot-) + v. svirati
