odstreljívati
odstreljívati (što, koga) nesvrš. 〈prez. odstrèljujēm, pril. sad. odstrèljujūći, gl. im. -ānje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| odstreljivati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | odstreljujem |
| 2. | odstreljuješ |
| 3. | odstreljuje |
| množina | |
| 1. | odstreljujemo |
| 2. | odstreljujete |
| 3. | odstreljuju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | odstreljivat ću |
| 2. | odstreljivat ćeš |
| 3. | odstreljivat će |
| množina | |
| 1. | odstreljivat ćemo |
| 2. | odstreljivat ćete |
| 3. | odstreljivat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | odstreljivah |
| 2. | odstreljivaše |
| 3. | odstreljivaše |
| množina | |
| 1. | odstreljivasmo |
| 2. | odstreljivaste |
| 3. | odstreljivahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | odstreljivao sam |
| 2. | odstreljivao si |
| 3. | odstreljivao je |
| množina | |
| 1. | odstreljivali smo |
| 2. | odstreljivali ste |
| 3. | odstreljivali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam odstreljivao |
| 2. | bio si odstreljivao |
| 3. | bio je odstreljivao |
| množina | |
| 1. | bili smo odstreljivali |
| 2. | bili ste odstreljivali |
| 3. | bili su odstreljivali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | odstreljuj |
| množina | |
| 1. | odstreljujmo |
| 2. | odstreljujte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| odstreljujući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| odstreljivao, odstreljivala, odstreljivalo | |
| odstreljivali, odstreljivale, odstreljivala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| odstreljivan, odstreljivana, odstreljivano | |
| odstreljivani, odstreljivane, odstreljivana | |
Etimologija
✧ vidi odstrijéliti
