oklevètati
oklevètati (koga) svrš. 〈prez. oklèvećēm, pril. pr. -āvši, prid. trp. ȍklevetān〉,
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| oklevetati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | oklevećem |
| 2. | oklevećeš |
| 3. | okleveće |
| množina | |
| 1. | oklevećemo |
| 2. | oklevećete |
| 3. | okleveću |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | oklevetat ću |
| 2. | oklevetat ćeš |
| 3. | oklevetat će |
| množina | |
| 1. | oklevetat ćemo |
| 2. | oklevetat ćete |
| 3. | oklevetat će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | oklevetah |
| 2. | okleveta |
| 3. | okleveta |
| množina | |
| 1. | oklevetasmo |
| 2. | oklevetaste |
| 3. | oklevetaše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | oklevetao sam |
| 2. | oklevetao si |
| 3. | oklevetao je |
| množina | |
| 1. | oklevetali smo |
| 2. | oklevetali ste |
| 3. | oklevetali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam oklevetao |
| 2. | bio si oklevetao |
| 3. | bio je oklevetao |
| množina | |
| 1. | bili smo oklevetali |
| 2. | bili ste oklevetali |
| 3. | bili su oklevetali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | okleveći |
| množina | |
| 1. | oklevećimo |
| 2. | oklevećite |
| glagolski prilog prošli | |
| oklevetavši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| oklevetao, oklevetala, oklevetalo | |
| oklevetali, oklevetale, oklevetala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| oklevetan, oklevetana, oklevetano | |
| oklevetani, oklevetane, oklevetana | |
