klevètati
klevètati (koga) nesvrš. 〈prez. -ām/klèvećēm, pril. sad. -ajūći/klevèćūći, gl. im. -ānje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| klevetati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | klevećem |
| 2. | klevećeš |
| 3. | kleveće |
| množina | |
| 1. | klevećemo |
| 2. | klevećete |
| 3. | kleveću |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | klevetat ću |
| 2. | klevetat ćeš |
| 3. | klevetat će |
| množina | |
| 1. | klevetat ćemo |
| 2. | klevetat ćete |
| 3. | klevetat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | klevetah |
| 2. | klevetaše |
| 3. | klevetaše |
| množina | |
| 1. | klevetasmo |
| 2. | klevetaste |
| 3. | klevetahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | klevetao sam |
| 2. | klevetao si |
| 3. | klevetao je |
| množina | |
| 1. | klevetali smo |
| 2. | klevetali ste |
| 3. | klevetali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam klevetao |
| 2. | bio si klevetao |
| 3. | bio je klevetao |
| množina | |
| 1. | bili smo klevetali |
| 2. | bili ste klevetali |
| 3. | bili su klevetali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | kleveći |
| množina | |
| 1. | klevećimo |
| 2. | klevećite |
| glagolski prilog sadašnji | |
| klevećući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| klevetao, klevetala, klevetalo | |
| klevetali, klevetale, klevetala | |
Definicija
pred drugima lažno pripisivati loše postupke kome, lažima rušiti kome čast ili ugled; objeđivati, ocrnjivati, opanjkavati
Etimologija
✧ vidi klèveta
