okòtiti
okòtiti (se) svrš. 〈prez. òkotīm (se), pril. pr. -īvši (se), prid. trp. òkoćen〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| okotiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | okotim |
| 2. | okotiš |
| 3. | okoti |
| množina | |
| 1. | okotimo |
| 2. | okotite |
| 3. | okote |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | okotit ću |
| 2. | okotit ćeš |
| 3. | okotit će |
| množina | |
| 1. | okotit ćemo |
| 2. | okotit ćete |
| 3. | okotit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | okotih |
| 2. | okoti |
| 3. | okoti |
| množina | |
| 1. | okotismo |
| 2. | okotiste |
| 3. | okotiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | okotio sam |
| 2. | okotio si |
| 3. | okotio je |
| množina | |
| 1. | okotili smo |
| 2. | okotili ste |
| 3. | okotili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam okotio |
| 2. | bio si okotio |
| 3. | bio je okotio |
| množina | |
| 1. | bili smo okotili |
| 2. | bili ste okotili |
| 3. | bili su okotili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | okoti |
| množina | |
| 1. | okotimo |
| 2. | okotite |
| glagolski prilog prošli | |
| okotivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| okotio, okotila, okotilo | |
| okotili, okotile, okotila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| okoćen, okoćena, okoćeno | |
| okoćeni, okoćene, okoćena | |
Definicija
vet. dobiti mlade, usp. kotiti
Etimologija
✧ o (b)- + v. kotiti
