kòtiti
kòtiti (što, se) nesvrš. 〈prez. -īm (se), pril. sad. kòtēći (se), gl. im. kòćēnje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| kotiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | kotim |
| 2. | kotiš |
| 3. | koti |
| množina | |
| 1. | kotimo |
| 2. | kotite |
| 3. | kote |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | kotit ću |
| 2. | kotit ćeš |
| 3. | kotit će |
| množina | |
| 1. | kotit ćemo |
| 2. | kotit ćete |
| 3. | kotit će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | koćah |
| 2. | koćaše |
| 3. | koćaše |
| množina | |
| 1. | koćasmo |
| 2. | koćaste |
| 3. | koćahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | kotio sam |
| 2. | kotio si |
| 3. | kotio je |
| množina | |
| 1. | kotili smo |
| 2. | kotili ste |
| 3. | kotili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam kotio |
| 2. | bio si kotio |
| 3. | bio je kotio |
| množina | |
| 1. | bili smo kotili |
| 2. | bili ste kotili |
| 3. | bili su kotili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | koti |
| množina | |
| 1. | kotimo |
| 2. | kotite |
| glagolski prilog sadašnji | |
| koteći | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| kotio, kotila, kotilo | |
| kotili, kotile, kotila | |
Definicija
| 1. | (što) donositi mlade (kuja, mačka, gamad) |
| 2. | (se) pejor. prekomjerno se množiti, uvećavati broj; umnažati se |
Frazeologija
⃟ što maca koti miše lovi ono što je voljela majka to voli i kći (ob. u odnosu prema muškarcima)
Etimologija
✧ prasl. *kotiti (sę) (rus. kotít'sja, češ. kotiti se)
