oplemenjívati
oplemenjívati (koga, što) nesvrš. 〈prez. oplemènjujēm, pril. sad. oplemènjujūći, gl. im. -ānje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| oplemenjivati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | oplemenjujem |
| 2. | oplemenjuješ |
| 3. | oplemenjuje |
| množina | |
| 1. | oplemenjujemo |
| 2. | oplemenjujete |
| 3. | oplemenjuju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | oplemenjivat ću |
| 2. | oplemenjivat ćeš |
| 3. | oplemenjivat će |
| množina | |
| 1. | oplemenjivat ćemo |
| 2. | oplemenjivat ćete |
| 3. | oplemenjivat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | oplemenjivah |
| 2. | oplemenjivaše |
| 3. | oplemenjivaše |
| množina | |
| 1. | oplemenjivasmo |
| 2. | oplemenjivaste |
| 3. | oplemenjivahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | oplemenjivao sam |
| 2. | oplemenjivao si |
| 3. | oplemenjivao je |
| množina | |
| 1. | oplemenjivali smo |
| 2. | oplemenjivali ste |
| 3. | oplemenjivali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam oplemenjivao |
| 2. | bio si oplemenjivao |
| 3. | bio je oplemenjivao |
| množina | |
| 1. | bili smo oplemenjivali |
| 2. | bili ste oplemenjivali |
| 3. | bili su oplemenjivali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | oplemenjuj |
| množina | |
| 1. | oplemenjujmo |
| 2. | oplemenjujte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| oplemenjujući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| oplemenjivao, oplemenjivala, oplemenjivalo | |
| oplemenjivali, oplemenjivale, oplemenjivala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| oplemenjivan, oplemenjivana, oplemenjivano | |
| oplemenjivani, oplemenjivane, oplemenjivana | |
Sintagma
∆ oplemenjivanje mineralnih sirovina prerada mineralnih sirovina radi odvajanja korisnih od nekorisnih sastojaka;
oplemenjivanje tekstila niz završnih postupaka u proizvodnji tekstila kada mu se daju željena uporabna i estetska svojstva
oplemenjivanje tekstila niz završnih postupaka u proizvodnji tekstila kada mu se daju željena uporabna i estetska svojstva
Etimologija
✧ vidi oplemèniti
