oplemèniti
oplemèniti (koga, što) svrš. 〈prez. oplèmenīm, pril. pr. -īvši, prid. trp. oplèmenjen〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| oplemeniti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | oplemenim |
| 2. | oplemeniš |
| 3. | oplemeni |
| množina | |
| 1. | oplemenimo |
| 2. | oplemenite |
| 3. | oplemene |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | oplemenit ću |
| 2. | oplemenit ćeš |
| 3. | oplemenit će |
| množina | |
| 1. | oplemenit ćemo |
| 2. | oplemenit ćete |
| 3. | oplemenit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | oplemenih |
| 2. | oplemeni |
| 3. | oplemeni |
| množina | |
| 1. | oplemenismo |
| 2. | oplemeniste |
| 3. | oplemeniše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | oplemenio sam |
| 2. | oplemenio si |
| 3. | oplemenio je |
| množina | |
| 1. | oplemenili smo |
| 2. | oplemenili ste |
| 3. | oplemenili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam oplemenio |
| 2. | bio si oplemenio |
| 3. | bio je oplemenio |
| množina | |
| 1. | bili smo oplemenili |
| 2. | bili ste oplemenili |
| 3. | bili su oplemenili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | oplemeni |
| množina | |
| 1. | oplemenimo |
| 2. | oplemenite |
| glagolski prilog prošli | |
| oplemenivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| oplemenio, oplemenila, oplemenilo | |
| oplemenili, oplemenile, oplemenila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| oplemenjen, oplemenjena, oplemenjeno | |
| oplemenjeni, oplemenjene, oplemenjena | |
Definicija
| 1. | učiniti koga plemićem |
| 2. | učiniti koga plemenitijim, boljim |
| 3. | dodati kovini neku tvar za poboljšanje svojstava |
| 4. | primijeniti postupke stvaranja plemenitih vrsta biljaka ili pasmina radi veće proizvodnosti i bolje kvalitete |
Etimologija
✧ o (b)- + v. plemenit
