opkoljávati
opkoljávati (koga, što) nesvrš. 〈prez. opkòljāvām, pril. sad. -ajūći, gl. im. -ānje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| opkoljavati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | opkoljavam |
| 2. | opkoljavaš |
| 3. | opkoljava |
| množina | |
| 1. | opkoljavamo |
| 2. | opkoljavate |
| 3. | opkoljavaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | opkoljavat ću |
| 2. | opkoljavat ćeš |
| 3. | opkoljavat će |
| množina | |
| 1. | opkoljavat ćemo |
| 2. | opkoljavat ćete |
| 3. | opkoljavat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | opkoljavah |
| 2. | opkoljavaše |
| 3. | opkoljavaše |
| množina | |
| 1. | opkoljavasmo |
| 2. | opkoljavaste |
| 3. | opkoljavahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | opkoljavao sam |
| 2. | opkoljavao si |
| 3. | opkoljavao je |
| množina | |
| 1. | opkoljavali smo |
| 2. | opkoljavali ste |
| 3. | opkoljavali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam opkoljavao |
| 2. | bio si opkoljavao |
| 3. | bio je opkoljavao |
| množina | |
| 1. | bili smo opkoljavali |
| 2. | bili ste opkoljavali |
| 3. | bili su opkoljavali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | opkoljavaj |
| množina | |
| 1. | opkoljavajmo |
| 2. | opkoljavajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| opkoljavajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| opkoljavao, opkoljavala, opkoljavalo | |
| opkoljavali, opkoljavale, opkoljavala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| opkoljavan, opkoljavana, opkoljavano | |
| opkoljavani, opkoljavane, opkoljavana | |
Etimologija
✧ vidi opkòliti
