opkòliti
opkòliti (koga, što) svrš. 〈prez. òpkolīm, pril. pr. -īvši, prid. trp. òpkoljen〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| opkoliti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | opkolim |
| 2. | opkoliš |
| 3. | opkoli |
| množina | |
| 1. | opkolimo |
| 2. | opkolite |
| 3. | opkole |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | opkolit ću |
| 2. | opkolit ćeš |
| 3. | opkolit će |
| množina | |
| 1. | opkolit ćemo |
| 2. | opkolit ćete |
| 3. | opkolit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | opkolih |
| 2. | opkoli |
| 3. | opkoli |
| množina | |
| 1. | opkolismo |
| 2. | opkoliste |
| 3. | opkoliše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | opkolio sam |
| 2. | opkolio si |
| 3. | opkolio je |
| množina | |
| 1. | opkolili smo |
| 2. | opkolili ste |
| 3. | opkolili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam opkolio |
| 2. | bio si opkolio |
| 3. | bio je opkolio |
| množina | |
| 1. | bili smo opkolili |
| 2. | bili ste opkolili |
| 3. | bili su opkolili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | opkoli |
| množina | |
| 1. | opkolimo |
| 2. | opkolite |
| glagolski prilog prošli | |
| opkolivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| opkolio, opkolila, opkolilo | |
| opkolili, opkolile, opkolila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| opkoljen, opkoljena, opkoljeno | |
| opkoljeni, opkoljene, opkoljena | |
Definicija
postaviti se, rasporediti se u krug oko koga ili čega s namjerom napada; okružiti [opkoliti neprijatelja; opkoliti grad]
Etimologija
✧ o (p)- + v. kolo
