opipávati
opipávati (koga, što, se) nesvrš. 〈prez. opìpāvām (se), pril. sad. -ajūći (se), prid. trp. opìpāvān, gl. im. -ānje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| opipavati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | opipavam |
| 2. | opipavaš |
| 3. | opipava |
| množina | |
| 1. | opipavamo |
| 2. | opipavate |
| 3. | opipavaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | opipavat ću |
| 2. | opipavat ćeš |
| 3. | opipavat će |
| množina | |
| 1. | opipavat ćemo |
| 2. | opipavat ćete |
| 3. | opipavat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | opipavah |
| 2. | opipavaše |
| 3. | opipavaše |
| množina | |
| 1. | opipavasmo |
| 2. | opipavaste |
| 3. | opipavahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | opipavao sam |
| 2. | opipavao si |
| 3. | opipavao je |
| množina | |
| 1. | opipavali smo |
| 2. | opipavali ste |
| 3. | opipavali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam opipavao |
| 2. | bio si opipavao |
| 3. | bio je opipavao |
| množina | |
| 1. | bili smo opipavali |
| 2. | bili ste opipavali |
| 3. | bili su opipavali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | opipavaj |
| množina | |
| 1. | opipavajmo |
| 2. | opipavajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| opipavajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| opipavao, opipavala, opipavalo | |
| opipavali, opipavale, opipavala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| opipavan, opipavana, opipavano | |
| opipavani, opipavane, opipavana | |
Etimologija
✧ vidi òpip
