opróbati
opróbati (se) svrš. 〈prez. òprōbām (se), pril. pr. -āvši (se), prid. trp. òprōbān〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| oprobati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | oprobam |
| 2. | oprobaš |
| 3. | oproba |
| množina | |
| 1. | oprobamo |
| 2. | oprobate |
| 3. | oprobaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | oprobat ću |
| 2. | oprobat ćeš |
| 3. | oprobat će |
| množina | |
| 1. | oprobat ćemo |
| 2. | oprobat ćete |
| 3. | oprobat će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | oprobah |
| 2. | oproba |
| 3. | oproba |
| množina | |
| 1. | oprobasmo |
| 2. | oprobaste |
| 3. | oprobaše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | oprobao sam |
| 2. | oprobao si |
| 3. | oprobao je |
| množina | |
| 1. | oprobali smo |
| 2. | oprobali ste |
| 3. | oprobali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam oprobao |
| 2. | bio si oprobao |
| 3. | bio je oprobao |
| množina | |
| 1. | bili smo oprobali |
| 2. | bili ste oprobali |
| 3. | bili su oprobali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | oprobaj |
| množina | |
| 1. | oprobajmo |
| 2. | oprobajte |
| glagolski prilog prošli | |
| oprobavši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| oprobao, oprobala, oprobalo | |
| oprobali, oprobale, oprobala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| oproban, oprobana, oprobano | |
| oprobani, oprobane, oprobana | |
Definicija
iskušati (se), provjeriti (se)
