òpraviti
òpraviti svrš. 〈prez. òpravīm, pril. pr. -īvši, prid. trp. òpravljen〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| opraviti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | opravim |
| 2. | opraviš |
| 3. | opravi |
| množina | |
| 1. | opravimo |
| 2. | opravite |
| 3. | oprave |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | opravit ću |
| 2. | opravit ćeš |
| 3. | opravit će |
| množina | |
| 1. | opravit ćemo |
| 2. | opravit ćete |
| 3. | opravit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | opravih |
| 2. | opravi |
| 3. | opravi |
| množina | |
| 1. | opravismo |
| 2. | opraviste |
| 3. | opraviše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | opravio sam |
| 2. | opravio si |
| 3. | opravio je |
| množina | |
| 1. | opravili smo |
| 2. | opravili ste |
| 3. | opravili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam opravio |
| 2. | bio si opravio |
| 3. | bio je opravio |
| množina | |
| 1. | bili smo opravili |
| 2. | bili ste opravili |
| 3. | bili su opravili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | opravi |
| množina | |
| 1. | opravimo |
| 2. | opravite |
| glagolski prilog prošli | |
| opravivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| opravio, opravila, opravilo | |
| opravili, opravile, opravila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| opravljen, opravljena, opravljeno | |
| opravljeni, opravljene, opravljena | |
Etimologija
✧ prasl. *oprava: odjeća (rus. opráva, češ. oprava) ← o (b)- + v. praviti
