oprémiti
oprémiti (se) svrš. 〈prez. òprēmīm (se), pril. pr. -īvši (se), prid. trp. òprēmljen〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| opremiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | opremim |
| 2. | opremiš |
| 3. | opremi |
| množina | |
| 1. | opremimo |
| 2. | opremite |
| 3. | opreme |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | opremit ću |
| 2. | opremit ćeš |
| 3. | opremit će |
| množina | |
| 1. | opremit ćemo |
| 2. | opremit ćete |
| 3. | opremit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | opremih |
| 2. | opremi |
| 3. | opremi |
| množina | |
| 1. | opremismo |
| 2. | opremiste |
| 3. | opremiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | opremio sam |
| 2. | opremio si |
| 3. | opremio je |
| množina | |
| 1. | opremili smo |
| 2. | opremili ste |
| 3. | opremili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam opremio |
| 2. | bio si opremio |
| 3. | bio je opremio |
| množina | |
| 1. | bili smo opremili |
| 2. | bili ste opremili |
| 3. | bili su opremili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | opremi |
| množina | |
| 1. | opremimo |
| 2. | opremite |
| glagolski prilog prošli | |
| opremivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| opremio, opremila, opremilo | |
| opremili, opremile, opremila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| opremljen, opremljena, opremljeno | |
| opremljeni, opremljene, opremljena | |
Definicija
| 1. | (koga, što) opskrbiti opremom, onim što je potrebno za neku aktivnost, namjenu ili upotrebu; opraviti |
| 2. | (se) nabaviti opremu |
Etimologija
✧ o (b)- + v. (s)premiti
