opòrezovati
opòrezovati (koga, što) svrš. 〈prez. opòrezujēm, pril. pr. -āvši, prid. trp. opòrezovān〉,
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| oporezovati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | oporezujem |
| 2. | oporezuješ |
| 3. | oporezuje |
| množina | |
| 1. | oporezujemo |
| 2. | oporezujete |
| 3. | oporezuju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | oporezovat ću |
| 2. | oporezovat ćeš |
| 3. | oporezovat će |
| množina | |
| 1. | oporezovat ćemo |
| 2. | oporezovat ćete |
| 3. | oporezovat će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | oporezovah |
| 2. | oporezova |
| 3. | oporezova |
| množina | |
| 1. | oporezovasmo |
| 2. | oporezovaste |
| 3. | oporezovaše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | oporezovao sam |
| 2. | oporezovao si |
| 3. | oporezovao je |
| množina | |
| 1. | oporezovali smo |
| 2. | oporezovali ste |
| 3. | oporezovali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam oporezovao |
| 2. | bio si oporezovao |
| 3. | bio je oporezovao |
| množina | |
| 1. | bili smo oporezovali |
| 2. | bili ste oporezovali |
| 3. | bili su oporezovali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | oporezuj |
| množina | |
| 1. | oporezujmo |
| 2. | oporezujte |
| glagolski prilog prošli | |
| oporezovavši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| oporezovao, oporezovala, oporezovalo | |
| oporezovali, oporezovale, oporezovala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| oporezovan, oporezovana, oporezovano | |
| oporezovani, oporezovane, oporezovana | |
Etimologija
✧ vidi oporèziv
