oponášati
oponášati (koga, što) nesvrš. 〈prez. opònāšām, pril. sad. -ajūći, gl. im. -ānje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| oponašati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | oponašam |
| 2. | oponašaš |
| 3. | oponaša |
| množina | |
| 1. | oponašamo |
| 2. | oponašate |
| 3. | oponašaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | oponašat ću |
| 2. | oponašat ćeš |
| 3. | oponašat će |
| množina | |
| 1. | oponašat ćemo |
| 2. | oponašat ćete |
| 3. | oponašat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | oponašah |
| 2. | oponašaše |
| 3. | oponašaše |
| množina | |
| 1. | oponašasmo |
| 2. | oponašaste |
| 3. | oponašahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | oponašao sam |
| 2. | oponašao si |
| 3. | oponašao je |
| množina | |
| 1. | oponašali smo |
| 2. | oponašali ste |
| 3. | oponašali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam oponašao |
| 2. | bio si oponašao |
| 3. | bio je oponašao |
| množina | |
| 1. | bili smo oponašali |
| 2. | bili ste oponašali |
| 3. | bili su oponašali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | oponašaj |
| množina | |
| 1. | oponašajmo |
| 2. | oponašajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| oponašajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| oponašao, oponašala, oponašalo | |
| oponašali, oponašale, oponašala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| oponašan, oponašana, oponašano | |
| oponašani, oponašane, oponašana | |
Definicija
ponavljati čije ponašanje, pokrete, govor, oblačenje kako bi mu se postalo sličnim; imitirati
Etimologija
✧ o (b)- + v. ponijeti, ponašati se
