ponášati se
ponášati se () nesvrš. 〈prez. pònāšām se, pril. sad. -ajūći se, gl. im. -ānje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| ponašati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | ponašam |
| 2. | ponašaš |
| 3. | ponaša |
| množina | |
| 1. | ponašamo |
| 2. | ponašate |
| 3. | ponašaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | ponašat ću |
| 2. | ponašat ćeš |
| 3. | ponašat će |
| množina | |
| 1. | ponašat ćemo |
| 2. | ponašat ćete |
| 3. | ponašat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | ponašah |
| 2. | ponašaše |
| 3. | ponašaše |
| množina | |
| 1. | ponašasmo |
| 2. | ponašaste |
| 3. | ponašahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | ponašao sam |
| 2. | ponašao si |
| 3. | ponašao je |
| množina | |
| 1. | ponašali smo |
| 2. | ponašali ste |
| 3. | ponašali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam ponašao |
| 2. | bio si ponašao |
| 3. | bio je ponašao |
| množina | |
| 1. | bili smo ponašali |
| 2. | bili ste ponašali |
| 3. | bili su ponašali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | ponašaj |
| množina | |
| 1. | ponašajmo |
| 2. | ponašajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| ponašajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| ponašao, ponašala, ponašalo | |
| ponašali, ponašale, ponašala | |
Definicija
odnositi se prema drugima; vladati se
Etimologija
✧ vidi pònijēti
