opoménuti
opoménuti (koga, što) svrš. 〈prez. opòmēnēm, pril. pr. -ūvši, prid. rad. opòmēnūt〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| opomenuti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | opomenem |
| 2. | opomeneš |
| 3. | opomene |
| množina | |
| 1. | opomenemo |
| 2. | opomenete |
| 3. | opomenu |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | opomenut ću |
| 2. | opomenut ćeš |
| 3. | opomenut će |
| množina | |
| 1. | opomenut ćemo |
| 2. | opomenut ćete |
| 3. | opomenut će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | opomenuh |
| 2. | opomenu |
| 3. | opomenu |
| množina | |
| 1. | opomenusmo |
| 2. | opomenuste |
| 3. | opomenuše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | opomenuo sam |
| 2. | opomenuo si |
| 3. | opomenuo je |
| množina | |
| 1. | opomenuli smo |
| 2. | opomenuli ste |
| 3. | opomenuli su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam opomenuo |
| 2. | bio si opomenuo |
| 3. | bio je opomenuo |
| množina | |
| 1. | bili smo opomenuli |
| 2. | bili ste opomenuli |
| 3. | bili su opomenuli |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | opomeni |
| množina | |
| 1. | opomenimo |
| 2. | opomenite |
| glagolski prilog prošli | |
| opomenuvši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| opomenuo, opomenula, opomenulo | |
| opomenuli, opomenule, opomenula | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| opomenut, opomenuta, opomenuto | |
| opomenuti, opomenute, opomenuta | |
Definicija
| 1. | uputiti, izreći opomenu [opominjem te već drugi put] |
| 2. | služiti kao opomena [prošlogodišnja nesreća opominjala ih je da to ne čine] |
