ošíšati
ošíšati (se) svrš. 〈prez. òšīšām (se), pril. pr. -āvši (se), prid. trp. òšīšān〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| ošišati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | ošišam |
| 2. | ošišaš |
| 3. | ošiša |
| množina | |
| 1. | ošišamo |
| 2. | ošišate |
| 3. | ošišaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | ošišat ću |
| 2. | ošišat ćeš |
| 3. | ošišat će |
| množina | |
| 1. | ošišat ćemo |
| 2. | ošišat ćete |
| 3. | ošišat će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | ošišah |
| 2. | ošiša |
| 3. | ošiša |
| množina | |
| 1. | ošišasmo |
| 2. | ošišaste |
| 3. | ošišaše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | ošišao sam |
| 2. | ošišao si |
| 3. | ošišao je |
| množina | |
| 1. | ošišali smo |
| 2. | ošišali ste |
| 3. | ošišali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam ošišao |
| 2. | bio si ošišao |
| 3. | bio je ošišao |
| množina | |
| 1. | bili smo ošišali |
| 2. | bili ste ošišali |
| 3. | bili su ošišali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | ošišaj |
| množina | |
| 1. | ošišajmo |
| 2. | ošišajte |
| glagolski prilog prošli | |
| ošišavši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| ošišao, ošišala, ošišalo | |
| ošišali, ošišale, ošišala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| ošišan, ošišana, ošišano | |
| ošišani, ošišane, ošišana | |
Definicija
| 1. | (koga, što) skratiti ili odrezati kosu, dlaku i sl. |
| 2. | (se) a. skratiti si kosu b. dati si skratiti kosu |
Etimologija
✧ o (b)- + v. šišati
