osakaćívati
osakaćívati (koga, što) nesvrš. 〈prez. osakàćujēm, pril. sad. osakàćujūći, gl. im. -ānje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| osakaćivati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | osakaćujem |
| 2. | osakaćuješ |
| 3. | osakaćuje |
| množina | |
| 1. | osakaćujemo |
| 2. | osakaćujete |
| 3. | osakaćuju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | osakaćivat ću |
| 2. | osakaćivat ćeš |
| 3. | osakaćivat će |
| množina | |
| 1. | osakaćivat ćemo |
| 2. | osakaćivat ćete |
| 3. | osakaćivat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | osakaćivah |
| 2. | osakaćivaše |
| 3. | osakaćivaše |
| množina | |
| 1. | osakaćivasmo |
| 2. | osakaćivaste |
| 3. | osakaćivahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | osakaćivao sam |
| 2. | osakaćivao si |
| 3. | osakaćivao je |
| množina | |
| 1. | osakaćivali smo |
| 2. | osakaćivali ste |
| 3. | osakaćivali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam osakaćivao |
| 2. | bio si osakaćivao |
| 3. | bio je osakaćivao |
| množina | |
| 1. | bili smo osakaćivali |
| 2. | bili ste osakaćivali |
| 3. | bili su osakaćivali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | osakaćuj |
| množina | |
| 1. | osakaćujmo |
| 2. | osakaćujte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| osakaćujući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| osakaćivao, osakaćivala, osakaćivalo | |
| osakaćivali, osakaćivale, osakaćivala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| osakaćivan, osakaćivana, osakaćivano | |
| osakaćivani, osakaćivane, osakaćivana | |
Etimologija
✧ vidi osàkatiti
