otkopávati
otkopávati (što) nesvrš. 〈prez. otkòpāvām, pril. sad. -ajūći, gl. im. -ānje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| otkopavati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | otkopavam |
| 2. | otkopavaš |
| 3. | otkopava |
| množina | |
| 1. | otkopavamo |
| 2. | otkopavate |
| 3. | otkopavaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | otkopavat ću |
| 2. | otkopavat ćeš |
| 3. | otkopavat će |
| množina | |
| 1. | otkopavat ćemo |
| 2. | otkopavat ćete |
| 3. | otkopavat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | otkopavah |
| 2. | otkopavaše |
| 3. | otkopavaše |
| množina | |
| 1. | otkopavasmo |
| 2. | otkopavaste |
| 3. | otkopavahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | otkopavao sam |
| 2. | otkopavao si |
| 3. | otkopavao je |
| množina | |
| 1. | otkopavali smo |
| 2. | otkopavali ste |
| 3. | otkopavali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam otkopavao |
| 2. | bio si otkopavao |
| 3. | bio je otkopavao |
| množina | |
| 1. | bili smo otkopavali |
| 2. | bili ste otkopavali |
| 3. | bili su otkopavali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | otkopavaj |
| množina | |
| 1. | otkopavajmo |
| 2. | otkopavajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| otkopavajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| otkopavao, otkopavala, otkopavalo | |
| otkopavali, otkopavale, otkopavala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| otkopavan, otkopavana, otkopavano | |
| otkopavani, otkopavane, otkopavana | |
Etimologija
✧ vidi otkòpati
