òtračati
òtračati (koga) svrš. 〈prez. òtračām, pril. pr. -āvši, prid. rad. òtračao〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| otračati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | otračam |
| 2. | otračaš |
| 3. | otrača |
| množina | |
| 1. | otračamo |
| 2. | otračate |
| 3. | otračaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | otračat ću |
| 2. | otračat ćeš |
| 3. | otračat će |
| množina | |
| 1. | otračat ćemo |
| 2. | otračat ćete |
| 3. | otračat će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | otračah |
| 2. | otrača |
| 3. | otrača |
| množina | |
| 1. | otračasmo |
| 2. | otračaste |
| 3. | otračaše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | otračao sam |
| 2. | otračao si |
| 3. | otračao je |
| množina | |
| 1. | otračali smo |
| 2. | otračali ste |
| 3. | otračali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam otračao |
| 2. | bio si otračao |
| 3. | bio je otračao |
| množina | |
| 1. | bili smo otračali |
| 2. | bili ste otračali |
| 3. | bili su otračali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | otračaj |
| množina | |
| 1. | otračajmo |
| 2. | otračajte |
| glagolski prilog prošli | |
| otračavši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| otračao, otračala, otračalo | |
| otračali, otračale, otračala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| otračan, otračana, otračano | |
| otračani, otračane, otračana | |
Definicija
o nekoj osobi napričati mnogo tračeva, proširiti trač, usp. izgovarati
Etimologija
✧ o (b)- + v. trač
