izgovárati
izgovárati (što, se) nesvrš. 〈prez. izgòvārām, pril. sad. -ajūći, gl. im. -ānje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| izgovarati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | izgovaram |
| 2. | izgovaraš |
| 3. | izgovara |
| množina | |
| 1. | izgovaramo |
| 2. | izgovarate |
| 3. | izgovaraju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | izgovarat ću |
| 2. | izgovarat ćeš |
| 3. | izgovarat će |
| množina | |
| 1. | izgovarat ćemo |
| 2. | izgovarat ćete |
| 3. | izgovarat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | izgovarah |
| 2. | izgovaraše |
| 3. | izgovaraše |
| množina | |
| 1. | izgovarasmo |
| 2. | izgovaraste |
| 3. | izgovarahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | izgovarao sam |
| 2. | izgovarao si |
| 3. | izgovarao je |
| množina | |
| 1. | izgovarali smo |
| 2. | izgovarali ste |
| 3. | izgovarali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam izgovarao |
| 2. | bio si izgovarao |
| 3. | bio je izgovarao |
| množina | |
| 1. | bili smo izgovarali |
| 2. | bili ste izgovarali |
| 3. | bili su izgovarali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | izgovaraj |
| množina | |
| 1. | izgovarajmo |
| 2. | izgovarajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| izgovarajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| izgovarao, izgovarala, izgovaralo | |
| izgovarali, izgovarale, izgovarala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| izgovaran, izgovarana, izgovarano | |
| izgovarani, izgovarane, izgovarana | |
Etimologija
✧ vidi ȉzgovōr
