òtprēmnīk
òtprēmnīk m 〈V -īče, N mn -īci〉
Izvedeni oblici
| jednina | |
|---|---|
| N | otpremnik |
| G | otpremnika |
| D | otpremniku |
| A | otpremnika |
| V | otpremniče |
| L | otpremniku |
| I | otpremnikom |
| množina | |
| N | otpremnici |
| G | otpremnika |
| D | otpremnicima |
| A | otpremnike |
| V | otpremnici |
| L | otpremnicima |
| I | otpremnicima |
Definicija
osoba koja organizira otpremu ili dopremu čega [otpremnik vlakova]; dispečer
Etimologija
✧ vidi otprémati
