otprémiti
otprémiti (koga, što) svrš. 〈prez. òtprēmīm, pril. pr. -īvši, prid. trp. òtprēmljen〉,
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| otpremiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | otpremim |
| 2. | otpremiš |
| 3. | otpremi |
| množina | |
| 1. | otpremimo |
| 2. | otpremite |
| 3. | otpreme |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | otpremit ću |
| 2. | otpremit ćeš |
| 3. | otpremit će |
| množina | |
| 1. | otpremit ćemo |
| 2. | otpremit ćete |
| 3. | otpremit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | otpremih |
| 2. | otpremi |
| 3. | otpremi |
| množina | |
| 1. | otpremismo |
| 2. | otpremiste |
| 3. | otpremiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | otpremio sam |
| 2. | otpremio si |
| 3. | otpremio je |
| množina | |
| 1. | otpremili smo |
| 2. | otpremili ste |
| 3. | otpremili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam otpremio |
| 2. | bio si otpremio |
| 3. | bio je otpremio |
| množina | |
| 1. | bili smo otpremili |
| 2. | bili ste otpremili |
| 3. | bili su otpremili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | otpremi |
| množina | |
| 1. | otpremimo |
| 2. | otpremite |
| glagolski prilog prošli | |
| otpremivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| otpremio, otpremila, otpremilo | |
| otpremili, otpremile, otpremila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| otpremljen, otpremljena, otpremljeno | |
| otpremljeni, otpremljene, otpremljena | |
Etimologija
✧ vidi otprémati
