mimòīći
mimòīći (se) svrš. 〈prez. mimòīđēm (se), aor. mimoíđoh (se), pril. pr. -išāvši (se), prid. rad. -išao/-išla (se) ž, prid. trp. mimòīđen〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| mimoići | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | mimoiđem |
| 2. | mimoiđeš |
| 3. | mimoiđe |
| množina | |
| 1. | mimoiđemo |
| 2. | mimoiđete |
| 3. | mimoiđu |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | mimoići ću |
| 2. | mimoići ćeš |
| 3. | mimoići će |
| množina | |
| 1. | mimoići ćemo |
| 2. | mimoići ćete |
| 3. | mimoići će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | mimoiđoh |
| 2. | mimoiđe |
| 3. | mimoiđe |
| množina | |
| 1. | mimoiđosmo |
| 2. | mimoiđoste |
| 3. | mimoiđoše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | mimoišao sam |
| 2. | mimoišao si |
| 3. | mimoišao je |
| množina | |
| 1. | mimoišli smo |
| 2. | mimoišli ste |
| 3. | mimoišli su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam mimoišao |
| 2. | bio si mimoišao |
| 3. | bio je mimoišao |
| množina | |
| 1. | bili smo mimoišli |
| 2. | bili ste mimoišli |
| 3. | bili su mimoišli |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | mimoiđi |
| množina | |
| 1. | mimoiđimo |
| 2. | mimoiđite |
| glagolski prilog prošli | |
| mimoišavši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| mimoišao, mimoišla, mimoišlo | |
| mimoišli, mimoišle, mimoišla | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| mimoiđen, mimoiđena, mimoiđeno | |
| mimoiđeni, mimoiđene, mimoiđena | |
Definicija
| 1. | (se s kim) proći u suprotnim smjerovima bez dodira |
| 2. | (što, koga) pren. ne spomenuti, ne uzeti kao temu, svjesno zanemariti, zaobići |
Frazeologija
⃟ ovo te neće mimoići to nećeš moći izbjeći (o čemu neugodnom)
