nadáriti
nadáriti (koga) svrš. 〈prez. nàdārīm, pril. pr. -īvši, prid. trp. nàdāren〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| nadariti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | nadarim |
| 2. | nadariš |
| 3. | nadari |
| množina | |
| 1. | nadarimo |
| 2. | nadarite |
| 3. | nadare |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | nadarit ću |
| 2. | nadarit ćeš |
| 3. | nadarit će |
| množina | |
| 1. | nadarit ćemo |
| 2. | nadarit ćete |
| 3. | nadarit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | nadarih |
| 2. | nadari |
| 3. | nadari |
| množina | |
| 1. | nadarismo |
| 2. | nadariste |
| 3. | nadariše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | nadario sam |
| 2. | nadario si |
| 3. | nadario je |
| množina | |
| 1. | nadarili smo |
| 2. | nadarili ste |
| 3. | nadarili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam nadario |
| 2. | bio si nadario |
| 3. | bio je nadario |
| množina | |
| 1. | bili smo nadarili |
| 2. | bili ste nadarili |
| 3. | bili su nadarili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | nadari |
| množina | |
| 1. | nadarimo |
| 2. | nadarite |
| glagolski prilog prošli | |
| nadarivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| nadario, nadarila, nadarilo | |
| nadarili, nadarile, nadarila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| nadaren, nadarena, nadareno | |
| nadareni, nadarene, nadarena | |
Definicija
dati na dar što kome; darovati, podariti
Etimologija
✧ na- + v. dar
