nadživljávati
nadživljávati (koga, što) nesvrš. 〈prez. nadžìvljāvām, pril. sad. -ajūći, gl. im. -ānje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| nadživljavati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | nadživljavam |
| 2. | nadživljavaš |
| 3. | nadživljava |
| množina | |
| 1. | nadživljavamo |
| 2. | nadživljavate |
| 3. | nadživljavaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | nadživljavat ću |
| 2. | nadživljavat ćeš |
| 3. | nadživljavat će |
| množina | |
| 1. | nadživljavat ćemo |
| 2. | nadživljavat ćete |
| 3. | nadživljavat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | nadživljavah |
| 2. | nadživljavaše |
| 3. | nadživljavaše |
| množina | |
| 1. | nadživljavasmo |
| 2. | nadživljavaste |
| 3. | nadživljavahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | nadživljavao sam |
| 2. | nadživljavao si |
| 3. | nadživljavao je |
| množina | |
| 1. | nadživljavali smo |
| 2. | nadživljavali ste |
| 3. | nadživljavali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam nadživljavao |
| 2. | bio si nadživljavao |
| 3. | bio je nadživljavao |
| množina | |
| 1. | bili smo nadživljavali |
| 2. | bili ste nadživljavali |
| 3. | bili su nadživljavali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | nadživljavaj |
| množina | |
| 1. | nadživljavajmo |
| 2. | nadživljavajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| nadživljavajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| nadživljavao, nadživljavala, nadživljavalo | |
| nadživljavali, nadživljavale, nadživljavala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| nadživljavan, nadživljavana, nadživljavano | |
| nadživljavani, nadživljavane, nadživljavana | |
Etimologija
✧ vidi nadžívjeti
